www.manastir.se

 

11. ДЕЦЕМБАР- НЕДЕЉА- Св. Литургија у 10.00ч-Олофстрем



Не По Ут Ср Че Пе Су
Свети преподобни Василије
1
уље
Светих сто педесет мученика војника
2
вода
Свети Теокист исповедник
3
риба
Свети благоверни кнез Јарополк-Петар Изјаславич
4
риба
Свети преподобномученик Сисиније
5
вода
Свети новомученик архимандрит Григорије (Перадзе), грузијски
6
уље
Свети преподобни Карион
7
вода
Света мученица Василиса
8
уље
Свети преподобни Хермион
9
вода
Свети преподобни Паладије
10
риба
Свети мученици два детета
11
риба
Свети преподобни Нектарије печерски
12
вода
Свети Самуил, други католикос-патријарх Грузије
13
уље
Свети Ананије и Солохон, архиепископи ефески
14
вода
Свети Соломон, архиепископ ефески
15
уље и вино
Свети мучеици Агапије, Селевк и Мамант
16
вода
Света мученица Јулијана
17
уље и вино
Свети преподобни Гратос
18
уље и вино
Свети Максим, митрополит кијевски
19
риба
Свети преподобни Јован, постник печерски
20
уље
Свети преподобни Кирил Челменски
21
вода
Свети мученик Исак
22
уље и вино
Свети мученик Евгеније
23
уље и вино
Свети преподобни Вихијан и Номон
24
риба
Света Ефимијана
25
уље и вино
Свети преподобни Арис
26
уље и вино
Свети мученик Ипатије
27
уље
Света два џелата
28
вода
Света преподобна Софија
29
уље
Свети новомученик Никита
30
уље и вино

Освећење храма Пресвете Богородице у Халкопратији у Цариграду
31
уље


Света великомученица Екатерина

Ћерка цара Консте. По смрти оца живела с мајком својом у Александрији. А мајка јој беше потајна хришћанка, која преко свог духовног оца приведе и Екатерину вери Христовој. У једној визији света Екатерина прими прстен од самог Господа Исуса, у знак обручења Њему. Тај прстен до данас стоји на руци њеној. Беше Екатерина врло даровита од Бога и врло добро школована у грчкој философији, медицини, реторици и логици, и при том беше и необичне лепоте телесне. Када злочестиви цар Максенције сам приношаше жртве идолима и наређиваше другима да и они то чине, света Екатерина изађе смело пред цара и изобличи идолопоклоничку заблуду његову. Видећи је цар јачу од себе у мудрости и знању, позва педесет најмудријих људи, да се с њом препиру о вери и да је посраме. Но Екатерина њих надмудри и посрами. Разјарени цар нареди да се свих педесет мудраца сагоре у огњу. Ови мудраци, по молитви свете Екатерине, пред смрт сви исповедише име Христово и објавише себе хришћанима. Када мученица беше у тамници, приведе у веру праву војводу царског Порфирија са две стотине војника и саму царицу (Августу-Василису). Сви пострадаше за Христа. При мучењу свете Екатерине јави јој се ангел Божји, заустави и изломи точак, на коме света девојка би мучена; а потом јави јој се и сам Господ Христос и утеши је. После многих мучења Екатерина би мачем посечена у својој осамнаестој години, 24. новембра 310. године. Из њенога тела истече млеко место крви. Чудотворне мошти почивају јој на Синају.

Тропар (глас 4):

Врлинама као светлошћу сунчаном си просветила неверне мудраце, и као пресветли Месец ноћним путницима, одагнала си таму неверја, и царицу си уверила, и заједно са њом и мучитеља си изобличила, богозвана невесто, блажена Екатерина. Са жељом си дошла у небески Дворац ка прекрасном Женику Христу, и од Њега си царским венцем увенчана: Њему са Анђелима предстојећи, моли се за нас, који славимо преславну успомену твоју.

Свети велеликомученик Меркурије

Када цар Декије ратоваше једном против варвара, беше у његовој војсци војвода над пуком јерменским званим Мартензес. Тај војвода зваше се Меркурије. У борби јави се Меркурију ангел Божји, даде му мач у руке и рече му, да ће он победити непријатеље. И заиста Меркурије показа чуда од храбрости секући оним мачем непријатеље као траву. После те славне победе учини га цар Декије првим војводом у својој војсци. Но неки завидљивци оптужише цару Меркурија као хришћанина, што Меркурије пред царем не сакри него отворено признаде. И би Меркурије мучен дуго и тешко: ножевима сечен на кајише, ватром опаљиван. Ангел Божји јави му се у тамници и исцели га. Најзад цар изрече осуду, да се војвода Меркурије посече мачем у Кападокији. Када га посекоше, тело му поста бело као снег, и из њега исхођаше предиван мирис од тамјана. Многи болесници исцелише се од његових чудотворних моштију. Пострада за веру овај прекрасни војник Христов између 251– 259. год.

Света девица Мастридија

Живела у Александрији и проводила свој усамљенички живот сав у молитви и ручном раду. Неки младић разгори се телесном похоти крема њој и непрестано јој досађиваше. Не хотећи згрешити Богу а видећи да се не може лако отрести разузданога младића св. Мастридија упита га једном, шта га то највише привлачи к њој? Он одговори: очи твоје! Мастридија тада узе иглу којом је шила, па избоде себи очи. Тако спасе себи мир и младићу душу. Младић се љуто покаја и оде у монахе.

Катерина Мудра, земаљска царица, 
Ради Христа Спаса поста мученица. 
Максенције глупи живот јој понуди 
– Само, вели, жена, жена мени буди! — 
Катерина света, чиста као злато, 
Максенцију цару одговара на то: 
– Ја женика имам, Христа васкрслога, 
И не желим љубав мужа трулежнога. 
Ти ми тело иштеш, – трулеж трулеж тражи 
Док се дух бесмртни бесмртношћу блажи. 
Телесна се кора мора да исуши, 
Човек прави брине о бесмртној души. 
Чини што ти драго, и на муке мећи, 
На огњу ме пеци, на точку окрећи, 
Ја се своје душе одрећи не могу, 
Ни ван Христа другом поклонити Богу. 
Но запамти, царе, скоро ћеш умрети, 
Из твога ће леша црви узаврети, 
Црви ће те славит’ црви ће те јести, 
Клетва ће те пратит’ клетва ће те срести. 
Јер ратујеш с Христом, са јачим од смрти, 
Под камен си стао, Он ће те сатрти. — 
Катерино света, Христова невесто, 
Рад истине вечне презрела си престо, 
Зато сад царујеш у царству без краја, 
С ангелима певаш сред сладосног Раја.

РАСУЂИВАЊЕ

Прича старца Варлаама Јоасафу. У некоме граду имађаху грађани обичај, да узимају за цара човека странца, који не зна њихове законе и обичаје. Када би га зацарили, они би га обукли у сваку красоту, хранили га сваким обиљем и окружавали сваким блеском. Но чим би истекла једна година, они би свога цара расцарили, одузели би му све благо, свукли би га и сасвим нага протерали на једно удаљено острво, где не би имао ни хлеба ни крова ни другова, и где би у беди и понижењу скончавао свој живот. Тада би грађани онога града бирали другога цара, опет странца и опет само на годину дана; па трећег, па четвртог, па петог, и тако редом. Но догоди се тако једном те изабраше једног врло мудра и опрезна човека. Овај сазнаде од својих слугу, шта бива с царевима у том граду на крају године, па за време целе године он ревносно сабираше храну и благо и посведневно шиљаше на оно острво. Када истече година и када он би обнажен и бачен на оно острво, он се нађе усред огромне количине хране, и сребра и злата и драгог камења, и продужи ту живети још боље него што је живео као цар у ономе граду. Толковање: онај град представља овај свет, грађани представљају зле духове, цареви луди и мудри то су људи; луди људи мисле само на уживања у овом животу и сматрају их вечним, но на крају смрт прекида све и они, наги од сваких добрих дела, оду у ад; мудри пак чине многа добра дела, и као благо шаљу та добра дела пред собом у онај свет. По смрти добри људи – мудри цареви – одлазе у онај свет, где их чека нагомилано богатство њихово, и где они царују у већем сјају и красоти него што су царовали на земљи.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно стварање света, и то: 
1. како Бог изведе пред Адама све животиње, птице и зверове, да види како ће их Адам назвати; 
2. како Адам надеде име сваком живинчету, и свакој птици и сваком зверу.

БЕСЕДА

о Ономе који сиђе и узиђе
Који сиђе то је онај који и узиђе 
превише свих небеса да испуни све
(Еф. 4, 10). 

Господ Исус по човекољубљу Своме спустио се ниско, тако ниско, да се ниже није могло, а по том се дигао високо, тако високо, да се ваистину више није могло. Он се спустио у најдоња места земље, тј. у сами ад, одакле је ослободио и у царство небеско увео праоце, пророке и праведнике. Свршивши Свој посао и на земљи и у аду Он се узнео превише свих небеса. Узишао је исти онај који је и сишао, без икакве измене, изузев само што је сишао без тела а узишао са телом. Није, дакле, једно Син Божји а друго Син Човечји, као што су говорили јеретици, него је Син Божји и Син Човечји једна иста личност, један исти Богочовек и Спаситељ наш Исус Христос. Као што је Он исти јуче, данас и сутра, тако је исти у низини и на висини, на земљи, у аду, и на небесима. Понизио се ниже свих људи, и узвисио се изнад свих ангелских сила. Да покаже Својим примером истинитост своје речи: ко се узноси, понизиће се, а ко се понижава, узнеће се (Мат. 23, 12). Ако се не будемо понижавали по добродетељи, понизиће нас грех. Добродетељ води понижењу добровољном и привременом, а грех – понижењу бесповратном и вечном. 
О Господе Исусе, који све испуњаваш силом Својом, испуни нас духом смерности истинске. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Светогорски старци о исповести деце (и одраслих)

Светогорски старци о исповести деце (и одраслих)

У време када ишчекујемо рођење Богомладенца, превели смо за вас овај текст о исповести деце. Поред тога што можемо чути искусне светогорске старце и њихове савете о овој теми, и ми одрасли можемо понешто научити о нашем приступању Светој Тајни Исповести.

 

Светогорски старци о исповести деце

Јеромонах Павле, архондар[1] манастира Дионисијат који је током много година духовно руководио стотине лаика из Грчке, Кипра и других земаља православног света који посећују Свету Гору, позивајући се на речи Светог Василија Великог говори о десетогодишњем узрасту као времену за прву исповест деце.

По речима Старца Никодима, ученика архимандрита Херувима Карамбеласа, дечија исповест може почети и у ранијем узрасту: „Ако дете само осети потребу да се покаје – такво стремљење је потребно подстаћи. Чак ако и на исповести каже нешто што није суштински важно“.

Игуман манастира Светог Павла архимандрит Партеније (Мурелатос) сматра да се прва исповест може догодити чак и са три година: „Што дете раније почне да живи духовним животом, то је боље. Најефикасније васпитање је управо у раном узрасту. У Грчкој постоји изрека: ‘Како научиш своје дете, тако ћеш и добити’. Потребно је објаснити детету шта је Исповест. Деца могу да се исповедају већ са три године. Учествујући у тој али и у другим Тајнама, дете ће јачати у вери.

Родитељи могу деци да дају материјалну храну, а духовни отац ће им дати духовну храну. Управо таква деца израстају у праве људе, умеју да слушају старије и живе благодатним животом Цркве.

Документ на коме нема никаквог печата ништа не вреди. Тако и је са човеком. У Тајни исповести он добија печат Светога Духа. Да, малишан и нема грехове, али када смирено клекне на колена пред Крстом и Јеванђељем и када му свештеник на главу стави епитрахиљ, прочита молитву за опроштај грехова, он добија благодат од Господа.

Дете које потпуно учествује у црквеном животу, заштићено је са свих страна, испуњено благодати и радости“.

Архимандрит Партеније и други Старци које смо питали упозоравају на претварање Тајне исповести у формалност.

Исповест не треба да буде додатак за Тајну Причешћа. Покајање представља самосталну Тајну која треба да се врши онда када човек осећа неопходност у њој, а не пред сваким причешћивањем Светих Христових Тајни.

Познати светогорски духовник – Старац Макарије (духовник келије Маруда[2]) наглашава:

„Злочин је насилно одвођење детета на исповест. Такође, није допуштено водити на исповест дете које није спремно за ову Тајну. Не сме се покајање претварати у формалну навику. Дете треба да схвати зашто се исповеда, у чему је дубоки смисао покајања, других Тајни и духовног живота у целини. Ако не буде свесно смисла Тајне, већ буде имало однос према томе као према некој формалности која је неопходна да би дошао до Причешћа или ради моралног оправдања, у неком тренутку може и да се удаљи од Цркве. Овде може да се деси и следеће: након што током много година, након грехова типа „нисам слушао маму и тату, посвађао сам се са братом, нисам радио домаће задатке“ дођу озбиљнија искушења и падови (дете које није постало свесно шта је покајање) може да их сакрије на исповести, бојећи се да не падне у очима свог духовног оца. Следећи корак може бити одлазак из Цркве“.

Старац Макарије подсећа да истинско покајање не представља „рапортирање о моралним падовима за одређени временски период, није покушај да се олакша савест, већ жеља да се човек промени и потпуно посвети Богу.“

Светогорски старци наглашавају да нам освешћено учествовање у црквеним Тајнама даје благодат и јача нас на путу духовног живота. Учешће детета у тајни Исповести могуће је уз услов да га родитељи не воде просто на исповест, већ да му објашњавају смисао и значај покајања. Притом је потребно узети у обзир да се узраст прве исповести за свако дете одређује индивидуално.

Преносимо и речи архимандрита Нифонта, монаха светогорског манастира Ватопед:

Дужни смо да научимо децу молитви, да могу да опште са Господом. Дужни смо да стојимо сви заједно, трудимо се да живимо са Црквом, да наша деца знају где је грех, а где врлина, да знају Исуса Христа Који је Спаситељ света. Наша деца све схватају. Треба да им објаснимо како треба живети по вери. Међутим, пре свега треба да виде како ми сами постимо; треба да виде да се искрено и ватрено молимо, да идемо у храм, а не спавамо у недељу ујутро.

Главно је молити се за своју дечицу. Тамо где речи не могу ништа да учине, треба пасти на колена и молити Мајку Божију и Господа Исуса Христа да узму децу под Свој покров, да из заштите, просветле њихове душе. Мајка Божија увек чује молитве које исходе из људских срца.“

РЕФЕРЕНЦЕ:

[1] Монах одговоран за смештај и оброке гостију манастира. – прим. прев.

[2] Светогорска келија Рођења Пресвете Богородице која је потчињена манастиру Хиландар. – прим. прев.

За ПравославниРодитељ.орг превео: Станоје Станковић

Руски извор: Православие.ру и Агионорос.ру

 

 

 

САВЕТИ ОНОМЕ КО СЕ
ПРИПРЕМА ЗА ИСПОВЕСТ


У Светом Писму је речено: "Сине мој! Ако приступаш служењу Господу Богу припреми своју душу на искушења: управи срце своје и буди чврст, и не дај да те узнемире мисли; прилепи се уз Њега и не одступај како би се на крају узвисио" (Сир.2,1-3).
Чим се одлучиш да постиш, да се кајеш и да исповедиш своје грехе одмах ће се појавити мноштво унутрашњих и спољашњих препрека. Непријатељи људског рода, сазнавши зѕ твоју намеру на сваки начин ће те узнемираваати разним неприликама споља и сумњама, помислима и страховима изнутра. Али, све ће нестати чим покажеш да имаш чврсте намере.
Човек треба да се исповеда што је могуће чешће, паузе између исповести треба да буду испуњене духовном борбом и напорима, који ће се учвршћивати припремама за претходну исповест и припремом за следећу. Значи, често исповедање греха ће те чувати, подржавати и чинити бодрим сав твој духовни живот. Благодат Божја која делује у Светим Тајнама Покајања и Причешћа осетно чини да човек почне да осећа своје грехе и слабости, да се не упушта тако лако у грех и да се учвршћује у истинама вере: Црква и сав њен поредак му постају драги и блиски срцу.
Иако је пожељно да човек има свог духовника, то уопште није обавезѕн услов за истинско покајање. За човека који стварно пати због свог греха нема разлике код кога се исповеда: само да се што пре покаје и добије разрешење. Покајање мора бити потпуно слободно, без икакве принуде.
Исповест није разговор о својим недостацима и сумњама, то није једноставно упознавање духовника са собом. Исповест је Света Тајна, а не само "религијски обичај." Исповест је ватрено покајање срца, жеља за очишћењем која се рађа од осећања светиње, исповест и покајање су тзв. друго крштење, и сходно томе, у покајању умиремо за грех и васкрсавамо за светост. Покајање је први степен светости, ван Бога.
Прва ствар за онога који се спрема за исповест мора бити испитивање срца. За то је потребно да се човек припреми неколико дана - да пости, да чита духовну литературу, да се више моли, да чита савете и поуке о Светој Тајни Покајања, да се сети и да запише своје грехе. Обично људи који немају искуства у духовном животу не виде ни мноштво својих греха ни њихову одвратност. Кажу: "ништа посебно нисам учинио", "имам само ситне грехе, као сви остали", "нисам крао", "нисам убијао" - тако често многи почињу исповест. А самољубље, нетрпљење прекора, безосећајност, човекоугађање, слабост вере, недостатак љубави према ближњем,, а малодушност и духовна лењост? Зар све то нису тешки греси? Зар је наша вера делатна и ватрена? Да ли сваког човека волимо као брата у Христу? Да ли смо достигли кротост, безгневље, смирење? Чиме објаснити нашу безосећајност на исповести, нашу умишљеност, ако не каменом безосећајношћу, мртвилом, смрћу душе и срца? Зашто су Свети Оци, који су нам оставили покајне молитве, сматрали себе највећим грешницима, а ми смо убеђени да је код нас све у реду?! Што јаче светлост Христова обасјава срца, тим човек више осећа све мане, чиреве и ране. И обрнуто: људи који су зароњени у греховни мрак ништа не виде у свом срцу, а ако и виде не ужасавају се, јер немају са чим да упореде, јер је Христос за њих сакривен завесом њихових греха.
У покушају да се човек разабере у погледу моралног стања своје душе треба да се потруди да направи разлику између основних и секундарних грехова, између симптома и дубљих разлога. На пример, ми примећујемо, и то је врло важно, расејаност на молитви, непажњу за време богослужења, одсуство интересовања за слушање и читање Светог Писма, али зар ови греси не проистичу из маловерности или слабе љубави према Богу?! Треба у себи да приметимо својевољност, непослушност, самооправдање, нетрпељивост, тврдокорност и тврдоглавост, али много је важније да човек открије и схвати њихову везу са самољубљем и гордошћу. Ако примећујемо у себи жељу да увек будемо у друштву с људима, ако испољавамо брбљивост, склоност ка подсмевању и оговарању, ако се превише бринемо о свом спољашњем изгледу и одећи, треба брижљиво да испитамо те страсти, јер се наша сујета и гордост најчешће тако испољавају. Ако претерано примамо к срцу животне неуспехе, тешко подносимо растанак, неутешно патимо за умрлима, зар се у јачини и дубини тих наших искрених осећања не крије неверје у благу Промисао Божју?
Постоји још једно средство које може да нам помогне у познању наших греха. Пре исповести треба да се присетимо за шта нас обично криве људи који живе заједно са нама, наши ближњи: често су њихова окривљавања, прекори и напади оправдани. Пре исповести треба да затражимо опроштај од свих пред ким се осећамо кривим да бисмо Светој Тајни приступили мирне савести.
Приликом таквог испитивања срца човек треба да пази да не падне у претерану сумњичавост и ситничарску подозривост према сваком покрету срца; ако кренемо тим путем можемо да изгубимо осећај за битно и небитно, да се заплетемо у ситнице. У таквим случајевима треба привремено да оставимо испитивање своје душе и молитвом и добрим делима да просветлимо своју душу.
Припрема за исповест се не састоји у томе да се човек што подробније присети греха, и да га чак запише, већ у томе да достигне оно стање усредсређености, озбиљности и молитве, у којем ће наши греси постати јасно видљиви као на светлости. Онај ко приступа Светој Тајни Исповести код духовника не треба да донесе списак грехова, већ осећање покајања, не детаљно препричавање свог грешног живота, већ скрушено срце.
Знати своје грехе још увек не значи покајати се за њих. Истина је да Господ прима искрену и поштену исповест, чак ако она и није праћена снажним осећањем покајања, ако и тај грех - камену безосећајност, исповедимо храбро и отворено, без лицемерја. Ипак, скрушеност срца, жалост због сопствених греха јесте оно најважније што можемо и треба да донесемо на исповест.
Али, шта да чинимо ако се наше срце исушено од греха не орошава живоносним водама суза? Шта уколико су "немоћ духовна и телесне слабости" толико велике да нисмо у стању да се искрено покајемо? Ипак, то није разлог да се исповест одлаже у очекивању осећања покајања. Бог се може дотаћи нашег срца и у току саме исповести, јер сама исповест, само гласно изговарање својих греха могу да омекшају наше срце, да изоштре духовни вид, да продубе осећање покајања.
За превладавање наше духовне тромости служе молитвене припреме за исповест и понајвише пост. Исцрпљујући наше тело, пост нарушава наше телесно спокојство и душевни мир, који су погубни по наш духовни живот. Ипак, пост сам по себи само припрема и растреса терен нашег срца које после тога може да упије молитву, Реч Божју, Житија Светих и дела Светих Отаца, а што ће бити праћено појачаном борбом са својом греховном природом, што ће нас подстаћи да активно чинимо добра ближњима.
Наша безосећајност на исповести најчешће има корен у недостатку страха Божјег у нама. Ето, на то треба усмерити своје напоре. Због тога је веома корисно читање и размишљање о смрти, о Страшном Суду, о несрећном бивствовању грешника у паклу, о пролазности живота и о бесконачној величини вечности.
На исповести не треба очекивати питања, човек сам треба да уложи напор, јер је исповест подвиг и самопринуда. Треба да говори тачно, не скривајући ругобу греха уопштеним изразима. Прилично је тешко, али је неопходно на исповести избећи саблазан самооправдавања, одрећи се покушаја да се духовнику објасне "олакшавајуће околности", одрећи се изговарања другима који су нас, наводно, навели на грех. Понекад се људи позивају на слабо памћење које, наводно представља препреку да се човек сети свих греха. И заиста, често се дешава да лако и брзо заборавимо своје грехе. Али, да ли се то дешава само због заборавности? Има например, случајева, кад је јако и до бола било повређено наше самољубље, кад нас је неко незаслужено увредио, или насупрот томе случајева који годе сујети: успеха, добрих дела, похвала, захвалности - свега тога се сећамо дуго година. Све оно што у нашем светском животу на нас оставља снажан утисак дуго и јасно памтимо. Не заборављамо ли своје грехе због тога што им не придајемо озбиљан значај?
Неки људи се боје и као да не верују да им греси могу бити опроштени и та бојазан понекад поприма облик болести. Осећај страха се темељи на недостатку вере, наде и љубави према милосрдном Господу, или пак на честом понављању греха. Труди се да не грешиш и онда ће се, уз Божју помоћ, смањити и брига за то да ти Господ неће опростити.
Не усуђуј се да помислиш да су твоји греси толико велики да нема смисла кајати се. Ко прима наше покајање? Ко исцељује наше греховне ране? Свемогући Бог. Запамти: Свемогући. Свемогући Лекар! И као такав, Он чини могућим опроштај и најтежих могућих греха
Има такозваних неисповеђених греха са којима многи живе много година, а можда и читавог свог живота. Све време они имају жељу да их открију духовнику, али их је превише срамота да о њима говоре и тако пролази година за годином. Међутим, они стално муче душу и припремају јој вечну осуду. О, како се треба плашити непокајаних и неисповеђених греха! Наш живот је, како каже Апостол, исто што и пара (Јаковљ. 4,14), данас смо живи, а сутра нам се спрема крај. Где ћемо тамо сакрити своје грехе? Треба се стидети греха, а не покајања. Покајање је победа над самим собом, победнички трофеј због којег је онај који се покајао достојан сваког посштовања и части.
Знак потпуног покајања је осећај лакоће, чистоте и неизрециве радости, када грех човеку изгледа исто онако тежак и немогућ као што је пре тога била радост.
Покајање неће бити потпуно уколико човек, кајући се изнутра, не донесе чврсту одлуку да се не враћа том греху. Али, рећи ћеш: "Како могу да обећам да нећу поновити грех? Зар није исправније мислити да ће се због наше немоћи, поновити? Јер, и на основу искуства свако зна да се кроз неко време човек враћа истим гресима и да се из године у годину не види побољшање?" У ствари није тако! Нема случаја да приликом искреног покајања и добре жеље Свето Причешће које је човек примио, у души није изазвало благе промене. И тешко да човек може сам да суди о свом стању. Све већи захтеви према себи, строгост и изоштрен духовни вид често стварају утисак да греха има све више и да се њихово дејство појачало. Верник почиње да мисли да је постао још грешнији, да болести постају снажније. У ствари, много тога се побољшало, много зла је одбачено, али се на његовом месту појавило оно што раније није било примећено и борба се мора наставити истом снагом.
Често нам Господ по посебној Промисли Својој затвара очи за наше успехе, да би нас сачувао од сујете и гордости. И обрнуто: да не бисмо пали у очај и да бисмо се одлучили на борбу с грехом, Господ нам не допушта да одједном видимо слику свог греховног пада, која је крајње ужасна, већ нам, по мери нашег духовног узраста, отвара очи. Често грех дуго остаје у човеку, али честа Исповест, причешћивање Светим Тајнама поткопава и слаби његов корен. Па и сама борба против греха, патња због греха - зар већ то само по себи није напредак?! "Не бој се, чак и ако падаш сваког дана и одлазиш од путева Божјих, стој храбро, и Анђео-Чувар ће поштовати твоје стрпљење", говори Свети Јован Лествичник.
Па чак и ако нема овог осећања олакшања и препорода, треба имати снаге за повратак исповести, своју душу у потпуности треба очистити од нечистоте, треба храбро избацити све наказности, све гадости, без прикривања, без украшавања, очистити је од скврноте и прљавштине. Онај ко тежи ка томе увек ће успети!
Само, не смемо себи да приписујемо своје успехе, да рачунамо на своју снагу, да се уздамо у своје могућности. Тако можемо да изгубимо све што смо стекли.
"Да, господе, Царе, дај ми да сагледам своје грехе..." (из Великопосне молитве Св Јефрема Сирина)
"Господе, дај ми мисао за исповедање греха мојих" (из 7. Молитве Св Јована Златоуста пре спавања)
"Расејани ум мој сабери, Господе, и залеђено срце очисти, као Петру дај ми покајање, као царинику - уздах и као блудници - сузе.
Амин.

 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Страна 1 од 34

 

                                                                                                                    ЈАНУАР

НЕДЕЉА 3/јануар СВ. ЛИТУРГИЈА у 10.00ч ОЛОФСТРЕМ- ОЦИ

6/јануар-среда- БАДЊЕ ВЕЧЕ-  Почетак у 17.00ч (освећење, делење и палење бадњака) ОЛОФСТРЕМ

7/јануар  РОЂЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА "БОЖИЋ"-СВЕТА ЛИТУРГИЈА у 09.00ч Олофстрем

18.јануар Понедељак-Св. Литургија у 10.00ч КРСТОВДАН- Олофстрем

19. јануар – Уторак-Св. Литургија у 10.00ч БОГОЈАВЉАЊЕ- Олофстрем

     17.00ч ВЕЧЕРЊА СЛУЖБА-Олофстрем

20. јануар. Среда-СВ Литургија у 10.00ч Сабор Св. Јована Крститеља -ЈОВАНДАН

23. јануар- Субота- Св. Литургија у 10.00ч (прослава Св. Саве) Олофстрем

31.јануар- Недеља- Јутрење 09.00ч Олофстрем

Св. Литургија у 10.00ч (О. Сергеј- Московска Патријаршија)

                                                                                       Фебруар


Св. Литургија 07-фебруар Недеља у 10.00ч Олофстрем

Св. Литургија-Недеља 21-фебруар у 10.00ч у Олофстрему

Св. Литургија-Недеља 28 фебруар у 10.00ч у Олофстрему

                                                                                       МАРТ

Јутрење 09.00ч(О.Сергеј, Московска патријаршија)

Св. Литургија 13. март- Недеља у 10.00ч Олофстрем (покладе)

Вечерња-чин праштања


Св. Литургија- Недеља 20-март у 10.00ч Олофстрем

Св. Литургија - Недеља 27 март у 10.00ч

                                                                                      АПРИЛ

Св. Литургија- Четвртак- 07-април у 10.00ч Олофстрем БЛАГОВЕСТИ

16.април- Субота Света тајна јелеосвећења у 16.00ч у Олофстрему

23. Април-субота Св Литургија- Лазарева субота- Олофстрем

24. Април- Недеља Св. Литургија у 10.00ч УЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА у ЈЕРУСАЛИМ- ЦВЕТИ

28.април-Четвртак Св. Литургија у 10.00ч(ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК

28.април четвртак у 17.00 Читање 12 страсних Јеванђеља

29. Април Петак- Вечерња служба у 17.00ч

                                                                                      МАЈ

1.мај- Недеља ВАСКРШЊА ЛИТУРГИЈА У 09.00ч ВАСКРС!  ОЛОФСТРЕМ

7. мај- Субота- Св. Литургија у 10.00ч

15. мај- Недеља Св. Литургија у 10.00ч

22. мај Недеља Св. Литургија у 10.00ч

29. мај Недеља Св Литургија у 10.00ч

                                                                                     ЈУНИ

5. јуни-Недеља СВ. Литургија у 10.00ч Олофстрем

9. Јуни -Четвртак-Св.Литургија у 10.00ч-Олофстрем- ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ-СПАСОВДАН

12. Јуни- Недеља-Св.Литургија у 10.00ч Олофстрем

19. Јуни- Недеља- Св. Литургија у 10.00ч ДУХОВИ-ТРОИЦЕ-Олофстрем

26. Јуни- Недеља-Св. Литургија у 10.00ч Олофстрем

                                                                                                       ЈУЛИ

 

3.јули-Недеља СВ. Литургија у 10.00ч

7.јули Четвртак Св.Литургија у 10.00ч ИВАЊДАН

12.јули Уторак Св. Литургија у 10.00ч ПЕТРОВДАН

24. јули Недеља СВ. Литургија у 10.00ч

                                                                                                     АВГУСТ

7. август- Недеља Св. Литургија у 10.00ч

 14. Август-Недеља Св. Литургија у 10.00ч Изношење Часног крста-Св.Макајеви муч.-ПОЧЕТАК ПОСТА 

19. Август -Петак Св. Литургија у 10.00ч ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

28.Август Недеља Св. Литургија у 10.00ч УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ. ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА

                                                                                                       СЕПТЕМБАР

3.Септембар. Субота- Св. Литургија у 08.30ч у ХЕЛСИНБОРГУ(Еп. Доситеј)

11. Септембар Недеља.Св. Литургија у 10.00ч Олофстрем УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА

18. Септембар. Недеља- Св. Литургија у 10.00ч

21. Септембар- Среда Св. Литургија у 10.00ч МАЛА ГОСПОЈИНА

25. Септембар- Недеља. Св. Литургија у 10.00ч

                                                                                                                               ОКТОБАР

09. Октобар -Недеља- Св. Литургија у 10.00ч

16. октобар -Недеља- Св. Литургија у 10.00ч

23. Октобар- Недеља- Св. Литургија у 10.00ч

27. Октобар- Четвртак- Св. Литургија у 10.00ч СВЕТА ПЕТКА ПАРАСКЕВА

 

                                                                                                                              НОВЕМБАР

05. Новембар- Субота. Заупокојена Литургија 10.00ч( МИТРОВСКЕ ЗАДУШНИЦЕ)

Помени( гробље у Олофстрему-Јемсхог у 12.15ч

                ( гробље у Кристијанстаду 14.00ч)

13. Новембар- Недеља Св. Литургија у 10.00ч Олофстрем

21. Новембар- Понедељак. св Литургија у 10.00ч Сабор Св. АРХАНЂЕЛА МИХАИЛА- АРАНЂЕЛОВДАН

27. НОВЕМБАР- Недеља Св. Литургија у 10.00ч Божићне покладе

                                                                                                                                                            ДЕЦЕМБАР                                                                                                                                       

04. Децембар-Недеља Св. Литургија у 10.00ч ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ  

11. Децембар Недеља Св. Литургија у 10.00ч

19. Децембар- Понедељак Св. Литургија у 10.00ч- НИКОЉДАН

25. Децембар - Недеља Св. Литургија у 10.00ч Материце